Obrazujemo i na biro za zapošljavanje izbacujemo dosta radnika. Inženjeri i lekari su dobar primer. Medicinski fakulteti izbace solidno visok broj lekara godišnje recimo. Tendencija međutim nije da neki stranac otvori kliniku negde u Srbiji da ih zaposli, već da im ponudi sponzorstvo za emigraciju. Kod inženjera je malo bolja situacija, nešto se i otvori. Tipično dođu zbog jeftine radne snage. Iako su plate recimo među softverskim inženjerima visoke za naše uslove, u poređenju sa onime što firma ulagač mora da plati inženjera kod kuće to je maksimum 30%. Pomenuti Kontinental je katastrofa npr, jer je pokupio kadar domaćih firmi, a te dodatne pare koje ljudima plati daje država. Dakle, došli su zbog stimulacija i aktivnog podrivanja konkurencije. Ukratko, tržište rada takvo kakvo nam je sad je za stranog ulagača interesantno kao izvor jeftine radne snage i izvor ljudskih resursa. Treba nam domaće ulaganje u nešto što nije kladionica ili kafić. A primer Kine pokazuje da podrška je države korisna.

Kolonijalni mentalitet se zapatio gde dovođenje robovlasnika za niskoplaćene poslove predstavljaju "uspehom" dok doktori i inženjeri beže glavom bez obzira iz kolonije. Ali onima na vlasti to odgovara, nema konkurencije svi klimoglavci dobijaju pozicije da parazitiraju.
Jednom kada se uruši struka trebaće decenije da se popravi šteta koju su napravile neznalice bez dana radnog staža.

Mi nemamo domaće kapitaliste da investiraju jer je nama ekonomija pekara-kafić-kladionica.